Srpska inteligencija na veleizdajničkom procesu.pdf

Please download to get full document.

View again

All materials on our website are shared by users. If you have any questions about copyright issues, please report us to resolve them. We are always happy to assist you.
 0
 
  Др Боривоје Милошевић Филозофски факултет Бања Лука Српска интелигенција на Велеиздајничком процесу у Бањој Луци 1915─1916. године Апстракт: У Босни и Херцеговини је током Првог свјетског рата вођено више „велеиздајничких“ судских процеса са циљем да се осуде појединци и све политичке, културне, просвјетне и вјерске организације на којима је почивао српски национални покрет. Непосредни циљ ових судских поступака био је у вези пребацивања одговорност
Share
Transcript
  Др Боривоје Милошевић   Филозофски факултет   Бања Лука   Српска интелигенција на Велеиздајничком процесу   у Бањој Луци  1915  ─  1916. године   Апстракт: У Босни и Херцеговини је током Првог свјетског рата вођено више „велеиздајничких“ судских процеса са циљем да   се осуде појединци и све политичке, културне, просвјетне и вјерске организације на којима је почивао српски национални покрет. Непосредни циљ ових судских поступака био је у вези пребацивања   одговорности  за избијање рата на српске националне организације у Босни и Херцеговини   које су наводно у сарадњи са владом у Београду припремале насилно одвајање покрајина из састава Монархије. Зато су и саме оптужнице биле формулисане тако да докажу како је  Краљевина Србија одговорна за избијање рата.    Најзначајније мјесто међу судским процесима одржаним током Првог свјетског рата заузима Бањолучки велеиздајнички процес (3. новембар 1915─22. април 1916) . Кључне ријечи: Српска интелигенција, Први свјетски рат, Бања Лука, Босна и  Херцеговина, Велеиздајнички процес, Васиљ    Грђић .   У Босни и Херцеговини је током Првог свјетског рата вођено више велеиздајничких судских процеса са циљем да се осуде појединци и све политичке, културне, просвјетне и вјерске организације на којима је почивао српски национални покрет. 1   Непосредни циљ ових процеса   био је пребацивање одговорности за избијање рата на српске националне организације у Босни и Херцеговини   које су у сарадњи са владом у Београду припремале насилно одвајање покрајина из састава Монархије. Зато   су и   оптужнице на неким процесима   биле формулисане тако да докажу како је Краљевина Србија одговорна за избијање рата. 2   У затвору се на дуже или краће вријеме нашла готово сва активна српска интелигенција у Босни - књижевници, учитељи, свештеници,    јавни и културни радници и многи ђаци. Уништењем институција које су изњедриле српску интелигенцију   власти су настојале обезглавити српски народ и уништити онај слој који га је политички и 1  M. Ekmečić, „Žalosna baština iz godine 1914“ , Veleizdajnički proces u Banjaluci , Banjaluka 1987, 23. 2   Исто , 28.  национално предводио. Репресивне   мјере   власти, посебно усмјерене према интелигенцији,   провођене су са намјером да се Срби застраше и деморалишу   како би се спријечио   народни устанак у позадини фронта од чега су власти страховале.   Велеиздајнички процеси били су дио оркестриране и добро осмишљене аустроугарске ратне пропаганде против Срба и њихових националних институција . Послије суђења Гаврилу Принципу и друговима власти су пожуриле да задају коначан ударац свим српским националним организацијама у земљи   и њиховим представницима. Први на удару били су ђаци средњошколци –    симпатизери Младе Босне , којима је суђено на процесима у Бањој Луци, Сарајеву, Травнику и Бихаћу. Услиједили   су удари на старију генерацију   српских интелектуалаца   међу којима је напад на породицу   Кашиковић   донио  једну од најокрутнијих   пресуда изречених током рата –    да мајка гледа вјешање свог сина. 3   Најзначајније мјесто међу више судских процеса одржаних током Првог свјетског рата заузима Бањолучки велеиздајнички процес 4   (3. новембар 1915─22. април 1916) против 156 српских културних, политичких и јавних радника, свештеника и сељака. 5   Међу оптуженима су се налазиле и двије жене: Даринка Малић и Драгица Видаковић. Процес је циљано почео у јесен 1915. када се Србија налазила   у тешком   политичком и војном положају изложена здруженој аустроугарско - њемачко - бугарској агресији. Процес у Бањој Луци имао је   иста обиљежја као и многи други судски процеси усмјерени против покрета за југословенско уједињење и Србије као центра јужнословенског окупљања. Циљ аустроугарских власти био је да докаже како   искључиву кривицу за избијање рата сноси Србија због своје политичке и културне пропаганде у Босни и   Херцеговини. Већина оптужених осумњичена    је да су били чланови и повјереници „Народне одбране“. 6   Ова организација се помиње и аустроугарском ултиматуму Србији од 23. јула 1914. када је затражено њено трајно распуштање . 7   Пред судом у Бањој Луци поновљене су аустроугарске оптужбе изречене не само у јулском ултиматиму већ и у каснијем ратном   3   Стогодишњица судских процеса у Босни и Херцеговини и Велеиздајничког процеса у Бањалуци (1915  ─  1916) , Бањалука 2015, 58.   4   Званично: Процес против Васиља Грђића и других; Прим. Б. М. 5  O вај број укључује 112 ожењених мушкараца чије су породице имале укупно 335 дјеце; 12 мушкараца је имало петоро дјеце, девет мушкараца је имало шесторо дјеце, тројица мушкараца су имала седморо и још тројица осморо дјеце, један оптуженик је имао деветоро, а    један 11 дјеце;  Austro-magyar judicial crimes. Persecutions of the Jugoslavs. Political trials 1908   ─  1916  , London 1916, 49. 6  M. Ekmečić, „Žalosna baština iz godine 1914“ , 29  ─  30. 7   А . Митровић, Србија у Првом светском рату , Београд 2014, 60.    Манифесту цара Франца Јозефа којим је Србија оптужена за „злочиначко роварење“, „поткопавање темеља државног поретка“ и „подстрекивање омладине на велеиздајничка дјела“. 8   Тужиоци су сматрали да је „Народна одбрана“ под „маском културног подизања својих сународника“ тровала народ и учинила га велеиздајницима. 9   Суд је установио да је циљ „Народне одбране“ био ослобођење Јужних Словена и њихово државно, политичко и културно уједињење у једну државну заједницу основану на слободним демократским принципима. Организација је имала задатак    јачати националну свијест Срба   ма гдје живјели , а за њене идеје требало је енергичном пропагандом придобити што више људи. Истражиоци су   били недосљедни у анализи рада ове организације; иако се стварање демократске и слободне јужнословенске државе сматра   за   њен примарни циљ, повремено се наводи да је „Народна одбрана“ ставила себи у задатак   формирање „Велике Србије“ под династијом Карађорђевић. 10   Покушавајући да оправдају   агресију на Србију, власти су истицале рад „Народне одбране“ као продужене руке српске спољне политике и највећег кривца за унутрашња сплеткарења и пропаганду чији је циљ било урушавање Монархије. Настојало се доказати како су све српске културно - просвјетне и хумане организације из Босне и Херцеговине радиле по наредбама „Народне одбране“ која је означена као центар  револуционарних активности усмјерених против Аустроугарске. Тужиоци су игнорисали чињеницу да , иако је повремено имао подршку званичног Београда, српски национални покрет у Босни и Херцеговини није увезен из Србије, већ је самоникао, настао је и  развијао се у Босни и Херцеговини у специфичним историјским околностима. Трагајући за корјенима тзв. великосрпске пропаганде тужиоци су доказивали како је Србија већ од половине XIX вијека међу Србима у Босни и Херцеговини почела будити националну свијест и уједно распиривала мржњу против османских власти. Таква пропаганда посебно  је ширена по српским школама, манастирима и црквама. 11   Сви судски процеси вођени током рата у Босни и Херцеговини, а довођени у везу са „Народном одбраном“, 8   Sloga , Karlovac, br. 30, 2. kolovoz 1914;  Nezavisnost  , Bjelovar, br. 36, 1. kolovoz 1914; Karlovac , Karlovac, br. 124, 1. kolovoz 1914. 9  S. Bandžović, „Narodna odbrana   i njena organizacija na Banjalučkom veleizdajničkom procesu“ , Veleizdajnički  proces u Banjaluci , Banjaluka 1987, 193. 10   Оsuda: u ime Njegovog c. i kr. Apostolskog Veličanstva   u predmetu Vasilj Grđić i drugi , Sarajevo 1916, 47. 11   Стогодишњица судских процеса у Босни и Херцеговини и Велеиздајничког процеса у Бањалуци (1915  ─  1916) , 79.  прецјењивали су значај ове организације чиме је тенденциозно занемаривана аутохтоност српског националног покрета у покрајинама. 12   Суђење у Бањој Луци личило је у појединим моментима на Кочићеву приповјетку Суданија   али са неупоредиво трагичнијим исходиштем. 13   Окривљени су се сјећали лика циничног судије који не суди него пресуђује. 14   Активно чланство у било ком српском националном удружењу повлачило је за собом у ратним околностима оптужбу за велеиздају. 15    Чак и сасвим безазлена путовања у Србију    ради лијечења и посјете родбини или   везе са ондашњим јавним, културним и политичким радницима представљали су додатни терет   оптуженима . Као свједоци оптужбе на суђењу појавили су се многи полицијски службеници, припадници тајне службе и доушници. 16   Ријечи „српска народна свијест“ поновљене су безброј пута на страницама Оптужнице   из чега се јасно разазнаје примарна мета коју је требало уништити.   На питање судије : „Шта знате о завјетној мисли“, Јефто Дучић из Требиња лаконски    је одговорио: „Чуо сам за то као дијете, јер сам Србин и Србин остајем“. 17   Недуго потом је гостионичар Спасо   Алексић   из   Жегара   код Бихаћа окупацију Србије коментарисао ријечима: „Ја остајем Србин, иако је Србија пропала“. 18   Овакве и сличне изјаве дате у тренуцима пропасти српске државе и масовних прогона цивилног становништва иза линије фронта јасно свједоче да   су српска национална свијест и понос остали нетакнути упркос искушењима   које је наметало вријеме . Оптужени су најприје били затворени у Сарајеву, али су потом доведени у Бању Луку како би се процес несметано могао одржати у унутрашњости земље, посебно   након што је Италија ушла у рат на страни Антанте. 19   Оптужбу су заступали јавни тужиоци Виљем Кениг и Жига Пинтер, док су оптужене бранили адвокати Данило Димовић, Владо Андрић и Јосип Соукал, судски савјетник. Првооптужени на процесу био је Васиљ Грђић, коме је 12   В. Ћоровић, Односи између Србије и Аустро - Угарске у  XX веку , Београд 1992, 588.   13   М . Vulin, „ Srpska Prosvjeta na veleizdajničkom procesu u Banjaluci 1915  ─  1916 “ , Veleizdajnički proces u  Banjaluci , Banjaluka 1987, 205. 14   Стогодишњица судских процеса у Босни и Херцеговини и Велеиздајничког процеса у Бањалуци (1915  ─  1916) , 80. 15   Dž.   Čaušević, „ Veleizda  ј nici na sudskom procesu u Banjaluci i u zatvorima “  ,   Veleizdajnički proces u Banjaluci , Banjaluka 1987, 379. 16    Austro-magyar judicial crimes. Persecutions of the Jugoslavs. Political trials 1908   ─  1916  , 69. 17   П . Слијепчевић,  Историјске и политичке теме , Бања Лука - Београд 2013, 93.   18   Архив Републике Српске   (=АРС) , Бања Лука, K. u. K. Gericht des Militärstationkommandos in Banja Luka, Казнени списи,   К. 203/1916.   19    Врбаске новине , Бања Лука, бр. 305, 12. јануар 1934.  
Related Search
We Need Your Support
Thank you for visiting our website and your interest in our free products and services. We are nonprofit website to share and download documents. To the running of this website, we need your help to support us.

Thanks to everyone for your continued support.

No, Thanks
SAVE OUR EARTH

We need your sign to support Project to invent "SMART AND CONTROLLABLE REFLECTIVE BALLOONS" to cover the Sun and Save Our Earth.

More details...

Sign Now!

We are very appreciated for your Prompt Action!

x